Фантазија

Stojam vo dvorot na ova studeno vreme, kako {to mi se mrznat moite prsti taka se mrznat site moi misli, site moi nade`i, sita moja fantazija. Ja izgubiv poslednata voqa za `ivot, ja izgubiv verbata kon fantazijata, kade poezijata e delo na magijata a poetite se onie koi ja znaat magijata. Izgubiv dragocen kamen golem kolku petnaeset svetovi, beskrajni svetovi, sozdadeni od najslo`enite noti, najslo`enite zvuci, so najslo`eni zborovi i najslo`eni zagatki. Stojam na toa studeno vreme ama ne sum sam, mojot najdobar prijatel stoi do mene no neznae za taa moja zaguba. Toj prijatel koj oslepel za taa fantazija pred mene stoi i gleda pravo vo ciglite na ku}ata pred nas. A i jas isto, gledam pravo i na kraj se otka`av od taa `elba da vidam nekoj znak na svetot vo koj `iveev. Koga krevam glava vo nebo i gledam edna svetlina, ogan se dvi`i preku oblacite. Toj ogan dobiva forma, poleka svativ, gi otvoriv o~ite kako da gledam ne{to nevozmo`no, pa i be{e nevozmo`no otkako go izgubiv toj svet na fantazija, no svativ deka toj svet ne is~eznal samo se skirl zad onaa takanare~ena realnost, koja so svojata gordost se butnala pred srame`livata fantazija. Na neboto se dvi`e{e toj ogan a {to be{e, pa toa be{e eden prekrasen crveno zlaten zmej, bluej}i ogan i igraj}i niz oblacite sre}en deka e `iv, a i jas isto. Se svrtrv nakaj prijatelot i ka`av vidi, ene go, no toj ne vide pa se svrte pak da gi gleda ciglite, no jas pak, vidi kralstvoto se vrati, zaremne go gleda{, se vrati svetloto, sega mo`eme da odime, mo`eme da go najdeme patot, vidi dlaboko }e se osvesti{ od taa temnica }e se najde{ na svetla pateka a tamu napred sum jas, sledi me do svetot na soni{tata, soni{ta sonuvani na jave, patot do bogatstvoto, `elbata, semo`noto i nevozmo`noto, sre}ata i tagata koja e sepak sre}a, patot do nas, da si gi najdeme du{ite i da prodol`ime dasi igrame detski igri, so ogneni me~ovi i otrovni streli, protiv odvratini demoni so prekrasni vili i zlobni lamji. Gleda{ ene go, `ivot. Sledi me i zasekoga{ }e se smeeme, }e imame za{to da se smeeme, da skokame, tr~ame,, borime. Sledi me do svetot na svetlata temnina, kade sre}ata e ubava a tagata sre}na, `ivotot ispolnet i vol{eben. Toa e na{iot zmej, toj e onoj koj }e gi izgori na{ite slepi konci od na{ite o~ni kapaci i }e gledame pak.